Države članice preduzimaju sve podesne mere antidiskriminacije radi otklanjanja diskriminacije žena da bi im obezbedile jednaka prava kao i muškarcima u pogledu obrazovanja , a posebno da bi na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena obezbedile: - Jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, u pogledu mogućnosti za učenje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svih kategorija, kako u seoskim tako i u gradskim sredinama ... UN Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama, član 10           

 Rodna ravnopravnost znači jednako učešće, moć i zastupljenost muškaraca i žena u svim sferama društva.

Školovanje treba da bude okrenuto ka punom razvitku ličnosti i učvršćivanju opštih prava i sloboda čoveka. Ono treba da podstiče trpeljivost, razumevanje, i prijateljstvo među svim ljudima, bez obzira na rasne, verske, nacionalne ili POLNE razlike                                                                                                        Povelja SUS

  Studentska unija Srbije je krajem 2003. osnovala Tim za rodnu ravnopravnost . Osnovni cilj tima jeste ostvarivanje rodne ravnopravnosti i afirmacija jednakih prava žena, unutar same Studentske unije Srbije i na univerzitetima. Kroz svoj prvi projekat Uključi se!- rodna ravnopravnost u studentskim organizacijama i institucijama, tim je ostvario brojne rezultate, pomenućemo samo neke:

Piramida moći

Studentkinje čine 57 posto ukupne studenske populacije u našoj zemlji, a na svim univerzitetima čine većinu na farmaceutskim, filozofskim, filološkim, pedagoškim i učiteljskim fakultetima, no, ipak, na svim rukovodećim položajima u akademskim strukturama većinu čine muškarci. Tako na Univerzitetu u Nišu na poziciji dekana nema nijedne žene, a na univerzitetu u Novom Sadu samo su dve žene dekanke. S druge strane, na svim univerzitetima u zemlji, u administrativnim službama univerziteta i fakulteta žene čine minimum 50 posto, a nekad i dvotrećinsku većinu zaposlenih. Nameće se pitanje, koja je pozicija bolje plaćena i više cenjena.

 Istraživanja stavova studentske populacije

Na pitanje: da li prepoznajemo postojanje neravnopravnosti na univerzitetu , 51,5 ispitanih izjašnjava se sa DA . Neravnopravnost su prepoznali najviše kroz spremnost nastavnog osoblja da pomogne samo određenom polu pri ispitima i na vežbama, zatim kroz ocenjivanje i na kraju, kroz razne diskriminatorne komentare. Kada je reč o poznavanju slučaja sexualnog uznemiravanja putem dobacivanja i lascivnih komentara od strane profesora, vise od 35 posto ispitanih izjasnilo se sa da. Kad su u pitanju profesorke, procenat je daleko manji, no ipak postojeći.

Efikasni mehanizmi pomoću kojih bi studentkinje i studenti mogli prijaviti bilo koji vid seksualnog uznemiravanja na fakultetu, ne postoje. Na pitanje : da li znaš koja su ti prava u slučaju roditeljstva, a po izvodu iz Statuta Filozofskog fakulteta to su da ’’... studentu roditelju do godine dana života deteta kao i studentkinji za vreme trudnoće, prava i obaveze miruju.’’, 75 posto ispitanih izjasnilo se da ne zna za ova prava.

Rešavanje problema kao što je rodna ravnopravnost zahteva institucionalnu reakciju i sveobuhvatnu akciju svih aktera akademske zajednice. Takodje, ključno rešenje ovakvih problema je zahtev za njihovo unošenje u zakonski okvir, jer bez zakonskih odredbi, u određenim zajednicama često je nemoguće izvršiti promene.

 Tatjana Radić